Gde ste radili pre OfficeMe prostorija?
Pre OfficeMe prostora sam rentirao studio sa saradnikom skoro 10 godina, ali kako se priroda posla promenila i kako se mahom montaža radi na samom setu tokom snimanja, sve sam ređe posećivao taj studio i na kraju odjavio. Posle toga sam radio od kuće neke stvari, ali to mi nije odgovaralo. Tražio sam nešto blizu kuće, gde mogu da dolazim peške, i gde mogu da dođem kada god mi odgovara. Nemam radno vreme, nekad je potrebno da odreagujem ili da ne odreagujem (smeh) i to je opcija. Od samog početka sam uzeo polumesečni zakup da testiram i to je ostalo tako, jer mi je odgovaralo. Nije mi potrebna kancelarija svakog dana. OfficeMe nudi opciju 12 ili 16 dana zakupa ili ceo mesec, i ti imaš slobodu da raspolažeš tim danima onako kako tebi to odgovara. Ko nema potrebe da bude svakog dana u kancu je idealno rešenje. A to uvek može da se pojača ako postoji potreba.
Kad ste birali prostor, osim blizine, šta je presudilo? Ipak je veliki izbor?
Gledao sam neke još prostore, ali ne volim kad se mnogo nešto komplikuje. Presudio je prostor i cena. Ostali prostori su bili nešto skučeni čini mi se, bilo je i nekih čudnih kancelarija sa čudnim pogledom, što nije presudno, ali opet negde je i cena presudila. Lako sam se dogovorio sa Brankom, bio mi je i svetliji i dopalo mi se to što mogu da iznajmim na pola meseca, a i pogled je bio bolji. Nije sve i u ponudi na papiru, jednostavno osetiš neki prostor i to je to.
Da li koristiš sale za konferencije?
Ako mi neko dolazi, koristim conferance veliki ili mali, to jeste praktično i odlično funkcioniše. Montaža je specifična, jer je potrebno da smo izolovani i zbog nas i zbog drugih ljudi, jer je to gomila ponavljajućih zvukova od kojih neko stvarno može da poludi kad sluša, pa smo uvek zatvoreni. I open space prostor nije klasičan za montažu, ali pošto se ja bavim i fotografijom, odgovara mi. Bilo mi je neobično da se naviknem u početku, ali imam slušalice. Ok im je restoran, kantina, tu je odmah Delta City, imaju parking. Bilo bi cool recimo da postoji neka promenada, da može da se iskulira malo napolju ili ako imaš neki sastanak, mada to nema veze sa OfficeMe-jem. Imaju brz internet, što je meni mnogo važno, jer radim sa mnogo velikih fajlova, to su gigabajti i gigabajti materijala. Tehnička podrška je uvek tu kad nešto zatreba zaista brzo reaguju i rešavaju problem.
Kako ogranizujete sastanke, zbog prikazivanja materijala?
Ja imam ovde veliki monitor, prebacim ga ovde u konferencijsku salu ili imam opciju da zakačim eksternu karticu na plazmu, pa da puštam direktno sa lap topa, sve ima svojih prednosti i mana. Nije to uobičajeno u mom poslu, ali do sad mi je trebalo tri puta, tako da je ok prošlo. Nije komplikacija da se prebaci. Konferens nije klasična montaža, više je potrebno ljudima iz mog sveta da se priviknu, ali sve se to menja, sve je digitalno sada. Ja se bavim ovim poslom od 93. godine i radio sam u raznim formatima i na televizijama, studijima, produkcijama, agencijama, sve sam prošao. Ovo je sad neka promena, jer da držim neki prostor gde će neko doći jednom u mesec dana ili 3 meseca ne bi mi odgovaralo. A još si u tom prostoru skroz izolovan, ima ljudi introvertnih koji to vole, ja nisam takav. Čak i da sam kod kuće ili da imam stan pored za taj prostor, a imam kolegu producenta koji tako radi, pa imaš deo stana kao radnu sobu, ja to ne bih tako radio. Nije loše da si ovde među ljudima ipak. Čišćenje se nekako i organizuje, više je to okruženje među ljudima, da nisi izolovan. Da nisam kao Michael Jackson u nekom „kiseoničkom voblu“ (smeh).
Da li se družite sa ljudima ovde?
Onako, znamo se na „ćao, ćao“ i neki small talk, ima ih komšija iz bloka, srećemo se i u vrtiću, ne posećujemo se po kućama. Ne idemo na kafu, ali minglujemo se, javljamo se, klimamo glavom i to je to. Svako radi svoje, svi imamo neke različite poslove. Do sad sam uvek radio nekako sa ljudima iz mog sveta, a ovde su neke različite profesije: neki se bave online kursevima, iznajmljivanje automobila, programeri, šarenoliko je. Ne smeta mi ništa.
Radno vreme?
Nemam ja radno vreme. To je odlična stvar. Ujutru pre deset je baš tišina, ali ja ne mogu uglavnom tako da tempiram. Zgodno jeste što radi 24 sata nedeljno, mogu da dođem u dva ili tri, kad mi odgovara. Mnogo znači i ovaj security, jer imaš taj materijal sa kojim radiš, iako ga fizički nema, on košta mnogo para. Snimajući dan je od 10-30.000 EUR, to je skupa igračka i fizički da se nešto ne desi i da ne ode negde gde ne treba, da neko ne uzme nešto što ne sme. Dešavalo se (istina ne meni), ali desilo se da su ljudi koji nisu trebalo nešto da vide - videli, na primer konkurencija. Dešava se, nenamerno. Ima tu dosta layera, security tu mnogo znači, fizičko obezbeđenje i vizuelno takođe, da je sigurno sa svih strana. Ljubazni su, profesionalni, sve čistačice sam upoznao, jer one tu šuškaju već oko četiri, pa se svađamo oko svetala, jer meni smeta svetlo zbog refleksije. Ja sam izabrao tačno taj deo gde mogu da držim spuštene rolente, dobio sam tačan ćošak u kojem mogu da zatvorim rolente, gde niko ne može da vidi to što ja radim i zbog mene i zbog njega, ide leto, otvaraju se prozori. Skrajnuto je u ćošak i niko mi se nije žalio, dobro, ne živimo mi od foto-sinteze, ali prosto su roletne spuštene ili okrenute na neki kip.
Imate li neki predlog za poboljšanje?
Neka promenada bi bila idealna da postoji, to je greška projektanta zgrade. Imaju desno ovde bašte, sa klupama u hladu za pušače. Tu je bio neki restoran, sad će biti kafić sa nekim sendvičima, neka verzija da se malo izađe napolje. Bilo bi dobro da imamo neki zajednički prostor, da to nije kuhinja, sa nekim lazy bag-om, nešto gde možeš da sedneš, neka interna varijanta kafića. Da ima neka fotelja, tabure, da se negde čovek pomeri od monitora, super je stvar ove fotelje za masažu, ali bilo bi cool da negde možeš da izblejiš sa nekim, a da se malo izmakneš. Neki prostor u kojem možeš da se družiš sa ljudima odavde ili jednostavno da se izmakneš od stola.
„ “
Dragan Stojkić
